Нешто моје

Сазнала на семинару применила у пракси

Једна од највећих новина у образовању у 21. веку је увођење интернета у све школе и стварање могућности за учење и размену информација путем мреже. Моја велика жеља је да традиционалну наставу осавременим и код ученика пробудим жељу за даљим учењем. Уопште ми се не свиђа назив „дигитални урођеници“ како данас младе зову. Желим да моји ученици буду грађани света који умеју правилно да користе дигиталну технологију.

* * *
Похађала сам разне онлајн семинаре и користим мултимедијалне садржаје у настави. Међутим, ниједан семинар ми није помогао да схватим да онлајн учење могу да применим у раду са децом узраста од 8 до 11 година и тако их оспособљавам за самостално и целоживотно учење.

Семинар је „Бесплатна виртуелна учионица“ ми је помогао да реализујем оно што сам одувек желела. Почела сам да користим друштвену мрежу Едмодо. Ученицима наставне садржаје показујем на модернији и савременији начин. Начинила сам прве кораке ка хибридном учењу са ученицима од осам година. Ефикасност у учионици је повећана захваљујући вршњачком и сарадничком учењу. Мој однос са ученицама је другачији, ближи и непосреднији.

* * *
Семинар „Бесплатна виртуелна учионица“ топло препоручујем свим колегама, посебно онима који мисле да тиме треба да се баве само наставници информатике. О семинару се можете информисати на њиховом сајту еНастава. Велико хвала Ани Живковић и Наташи Стојановић које су нам увек биле доступне и стрпљиво нам све објашњавале. Хвала им на свему!

* * *

Иако спадам у генерацију учитеља 20+ година радног стажа коју би сви радо пензионисали потпуно сам сигурна да смо баш ми носиоци позитивних промена и да смо најзаинтересованији за стручно усавршавање и увођење новина, али „велика је разлика знати о свом послу лепо причати, и знати га лепо радити.“

Ове школске године сам  пожелела да своје искуство поделим са другима, јер сам сматрала да може бити корисно. Мој рад „Виртуелна учионица у разредној настави“ настао после семинара „Бесплатна виртуелна учионица“ нашао је своје место у бази радова Сазнали на семинару применили у пракси – База радова 2015. и веома сам срећна због тога.

Baza radova

Advertisements
Categories: Нешто моје | Ознаке: , | Оставите коментар

Треба ми торба за пса

У општој трци да нам издавачке куће на најбољи могући начин презентују своје уџбенике и тако обезбеде сигурну куповину истих за наредну школску годину, утркују се шта да нама просветним радницима  поклоне. Поклањају нам каталоге, кишобране, торбе које можемо да користимо за ношење наших књига (наравно платнене, које брзо попуцају), поклањају нам дневнике за праћење ученика, блокчиће, јефтине хемијске оловке. Догоди се, понекад, да нам поклоне и уџбенички комплет или бар неке од књига. Наравно, сада се између свега тога налази и потврда о присуствовању, јер какви смо ми учитељи ако немамо потврду да се усавршавамо. Наравно, ми учитељи, који, како јавност зна, радимо три сата дневно и имамо 5 месеци распуста укупно, ломатамо се због свега тога после часова или викендом (кад сав нормалан свет одмара), не би ли сакупили довољан број сати усавршавања и добили нешто џабе. Хвала им на томе што су нам то омогућили.

Него, размишљам нешто… Постоји ли неко ко одлучује шта поклонити ономе ко образује нацију или све то купе ђутуре, па нама после увале? Питам се, размишљају ли о томе да овај посао раде и мушкарци, а не само жене? Ми, учитељице, можда и направимо неку комбинацију (мада сумњам), али да ли је предрасуда или стварно не иде да учитељ у  оделу носи цветни цегер и пише розе оловком?

IMG_20140208_134732_217

И тако, док ме сва та питања данима муче, нећу да размишљам о омаловажавању, деградирању професије и сличном (каква сам учитељица ако не размишљам позитивно), паде ми на памет да за следећу школску годину замолим, одговорне  за поклоне нама, да размисле о томе шта следеће да нам поклоне. Мени треба торба за пса.

Categories: Нешто моје | Ознаке: , , , , | 1 коментар

Create a free website or blog at WordPress.com.

%d bloggers like this: