Радионица за промоцију француског језика

У петак, 6.11.2015. године, ученици нашег одељења упознали су француски језик кроз радионицу коју је организовао Француски институт Ниш.

Ученицима је радионица била занимљива. Водитељи су их увели у свет француског језика – читањем приче, приказивањем цртаног филма, певањем песмица и игром меморије.

Categories: Занимљиви часови | Ознаке: , , | Оставите коментар

ЧЕПеНИнг

Под називом ЧЕПеНИнг група „ПОМОЋ УГРОЖЕНИМ НИШЛИЈАМА“ промовише прикупљање чепова чијом се рециклажом набављају ортопедска помагала за наше суграђане.

Одмах се и наше одељење придружило акцији. Ученици су носили копије плаката и становницима нашег насеља објашњавали зашто је потребно прикупити што више чепова.Резултат – пуне кесе!

Данас су старији другари однели чепове које смо сакупили.

Акција се наставља.

Categories: Хуманитарне акције | Ознаке: , , , | Оставите коментар

Дан школе

На данашњи дан, 26. октобра 1961. године донета је одлука о избору лауреата Нобелове награде из области књижевности. У најужем избору су, поред Андрића, били и енглески писци Лоренс Дарел и Грем Грин, Американац Џон Штајнбек и Италијан Алберто Моравија.

*  *  *

Данас је Дан наше школе. Славље су увеличали и ученици нашег одељења.

Чекамо да пробамо. 🙂

Снимак са пробе

Наше солисткиње

Categories: Ми смо тим | Ознаке: , , | Оставите коментар

Час у библиотеци

У оквиру наставне јединице Представљамо своје омиљене књиге – час у библиотеци ученици четвртог три разреда посетили су школску библиотеку.

Библитекарка Данијела је разговарала сам њима. Радознали ђаци са задовољством су проширили своје знање са начином рада библиотеке, организацијом и значајем њеног рада.

Да ли су књигу прочитали библиотекарка увек проверава када књигу врате постављајући им краћа питања о књизи. Похвалила је ученике који највише позајмљују и читају књиге из наше библиотеке.  Дала им је упутства како да праве своју личну библиотеку…

Ученици су препоручили друговима омиљене књиге. 

На крају су ученици вратили прочитане и задужили се за још по једну књигу.

Categories: Занимљиви часови | Ознаке: , , , , | Оставите коментар

DA LI SU BASNE I BAJKE POUČNE…

TAMOiOVDE

tamoiovde-logo

 KAO ŠTO SMO MISLILI?

 Čitanje dečjih knjiga je neizostavni deo detinjstva, iako svakako privlače pažnju i odraslih. Pored zabave, tradicionalne priče i bajke su najbolji način da decu naučimo važnim lekcijama i da ih pripremimo za odraslo doba.

2014-06-18-pinnochio-kang-leePromovišu brojne moralne i kulturne vrednosti, važno su sredstvo socijalizacije, motivišu i inspirišu na pozitivne akcije. 

Brojni roditelji ali i autori, smatraju da je puko čitanje sasvim dovoljno za formiranje ličnosti i moralnog karaktera, pa čak i da nije poželjno da roditelj pojašnjava poentu i poruku priče, jer je akcenat isključivo na dečjoj mašti.

Tek kada su istraživači uzeli stvar u svoje ruke, takve pretpostavke i očekivanja su dovedeni u pitanje.

Prvo se pokazalo da razumevanje teksta zavisi od veštine čitanja i prethodnog znanja o svetu. Čitalac nije pasivan, već aktivno koristi prethodno znanje i strateški konstruiše značenje teksta, uklapa ga u svojeviđenje sveta. Ukoliko je tema poznata, tekst se…

View original post 872 more words

Categories: Други писали | Оставите коментар

Ono što se srcem daje – najskuplje je

Crno ili belo

Sedamdesetih godina dvadesetog veka, u jednom selu radila učiteljica… Uvek je principijelna i dosledna bila, nikada nikakve poklone nije primala. Decu je najviše na svetu volela i nije joj smetalo što je zakonom zabranjeno i cveće od njih da dobija, njima je život poklonila…

* * *

Oduvek se diže velika galama oko osmomartovskih poklona našim učiteljicama. Za mnoge je to samo obaveza bila i smatraju da učiteljica nije poklon zaslužila. Ne shvataju duše sitne, da učiteljici nisu materijalne stvari bitne i da ono što se srcem daje uvek najskuplje je…

* * *

Učiteljica voli decu i deca vole učiteljicu, ali bliži se Osmi mart i deca su na mukama kako obradovati dragu učiteljicu bez poklona. Nekome je na pamet palo da je to itekako moguće i da će oni učiniti da njihova učiteljica toga dana sija od sreće. Dugo su razmišljali,  pravili plan, kako da učiteljici ulepšaju dan…

View original post 163 more words

Categories: Други писали | Оставите коментар

Дан безбедног интернета

Широм света низом активности обележен је међународни Дан безбедног Интернета 10.2.2015. године.

Поводом тог дана ученици 3/3 одељења су са својом учитељицом имали низ ативности. Одгледали су презентацију коју је учитељица прилагодила њиховом узрасту. Разговарали су о друштвеним мрежама, о томе шта је дигитално насиље и како се заштити од њега. Направили су заједнички пано за хол школе.

Затим су презентацију показали ученицима 1/3 и 1/4 и ученицима 3/4 и 3/5 и још једном кроз разговор покушали да схвате значај безбедног рада на интерету.

Презентација припремљена за ученике од првог до четвртог разреда основне школе, прилагођен материјал са сајта

 http://www.sbn.rs/   и   http://kliknibezbedno.rs/sr/naslovna.1.1.html

 

Categories: Занимљиви часови | Оставите коментар

Претплата

Из пера једног наставника

Шта заправо наставници раде и колико? Хајде да будемо искрени. Када срачунамо све распусте и празнике, раде свега девет месеци. И то што раде, назовимо то правим именом, заправо је чување деце. Бебиситинг, што би рекла браћа Енглези. Зашто уопште мора да се обезбеди минимум просеца рада када наставници штрајкују? Па, сигурно не зато што ће деца остати ускраћена за нека знања (уосталом, шта би било да су болесна и да неколико дана морају да остану код куће – и даље могу све то да надокнаде и постигну сјајан успех), већ зато што док су родитељи на послу, неко мора да пази на децу.

tumblr_mjgs360rHL1rjkseqo1_500

Дакле, наставнике треба платити као бебиситере. И то само док су на часовима са децом, јер то је оно што се рачуна. Нећемо ваљда још да их плаћамо и за припремање наставе и ваннаставне активности, када то, ионако, никог и не занима, а и не види…

View original post 441 more words

Categories: Други писали | Оставите коментар

Зашто просветни радници не раде више сати дневно?

Вреди прочитати! Написала Љубинка Боба Недић.

24.7.14.
Зашто просветни радници не раде више сати дневно? Зато што не могу. Нигде!

Просветни радници су прст у оку широј јавности из два разлога: годишњи одмор им траје најмање три месеца, и сваког дана раде по 3-4 сата. Ту јавност не занима што решење за одмор добијамо око 10. јула, а на посао се враћамо средином августа, док зими имамо једну недељу (ону прву око Нове године и Божића не рачунам, јер је има већи део запослених), коју најчешће проводимо на семинарима.
Што се тиче другог повода за бес залудних и неупућених, овде ћете наћи статистичке податке који кажу да је тако свуда. Ако пођемо од претпоставке да није баш цео свет луд, ваљда долазимо до закључка да се тај посао не може на дневној бази обављати дуже.

ОЕЦД (OECD – Organisation for Economic Co-operation and Development), код нас позната као Организација за економску сарадњу и развој, обухвата већину европских земаља, као и САД, Русију, Израел, Чиле, Аустралију, Јапан, Јужну Кореју, Канаду, Мексико, Нови Зеланд, Турску.

Ова организација је 2010. објавила резултате истраживања вршених у периоду од 2000. до 2009. године. Предмет истраживања је, између осталог, био број радних сати просветних радника у основној школи и средњој, коју деле на нижу и вишу, али по узрасту ученика је приближна нашем средњем образовању. Интегрални текст (на енглеском језику) можете погледати овде http://www.oecd.org/education/skills-beyond-school/48631419.pdf, а ја ћу се у овој дигест верзији осврнути на мени најзанимљивије податке. Надам се да ће вам бити од користи.

Истраживањем су обухваћени само наставници државних школа.

Колико се сати проводи у настави

Број сати (60′, не 45′) у настави на годишњем нивоу износи у просеку око 780 сати у основној, односно 680 у средњој школи (збирно за виши и нижи ниво средње школе).То се дели са бројем наставних недеља, који је у просеку 38. То значи да просечно има око 185 наставних дана. Поређења ради, ми имамо само једну наставну недељу мање, Русија и Француска 2 мање од нас, а рекордер је Грчка, са 32 наставне недеље годишње. Према подацима којима располаже УНЕСЦО, Индонезија има највећи број наставних недеља – 44.
То значи да наставник у основној школи просечно проводи око 20 сати држећи наставу, док је у средњој тај број мањи, и износи непуних 18 сати. Већина земаља овде укључује и кратке паузе између часова, односно ђачке одморе.

Рекорд држи Данска, са 377 наставних сати у вишој средњој школи (у основној 648).

Колико се времена проводи у ненаставним активностима

Читавом нормалном свету је јасно да се радно време наставника не своди само на број сати наставе, већ да подразумева и друге активности, као што су (по ОЕЦД -у) припрема наставе, стручно усавршавање, консултативна настава, припрема и оцењивање писмених и домаћих задатака, састанци запослених, рад са родитељима, и остале школске активности (рад у тимовима, писање извештаја и сл. – прим. аут.). Однос сати наставе и ‘ненаставног’ рада у структури радног времена наставника (у оригиналу ‘non-teaching activities’), варира од државе до државе. У 20 држава је то јасно одређено, у неким се разликује од школе до школе, док у Шведској није одређено уопште. Неке државе, пак, прописују број сати које наставник у току дана мора провести укупно у школи, држећи наставу, и бавећи се осталим активностима. Претпостављам да је предуслов да сваки наставник има свој рачунар, и да посао који ми обављамо код куће, може обављати у школи.

У Данској, Мађарској, Исланду, Јапану, Пољској и Турској, сматра се да настава чини мање од 40% укупног времена које наставник проводи радећи.То практично значи да ако наш наставник има 20 часова наставе недељно, држава процењује да још 30 часова недељно проводи у ненаставним активностима. У 12 земаља се сматра да је за ненаставне активности потребно више времена у средњој школи, него у основној.

Разлика између основних и средњих школа

Приметно је да већина земаља прави разлику између основне и средње школе, код прописивања броја сати у настави, и то тако што је недељни фонд часова углавном већи у основној школи. Тај број је за 30% виши у Француској, Чешкој, Грчкој, Израелу и Јужној Кореји, док је у Индонезији чак виши за 71%.  (С обзиром на то какви су у нашим основним школама наставни програми, а тек уџбеници, мислим да то код нас не би било фер.) У Пољској и САД-у та разлика је свега 3%, док у многим земљама не постоји. Једино је у Аргентини, Енглеској и Мексику у основној школи мањи недељни фонд него у нижој средњој школи.

Просечна дневна настава

Просечно дневно радно време у настави у основним школама износи 4,2 сата, а у средњим (збирно) око 3 сата дневно. Занимљиво је то да иако наставници највише сати дневно проводе у настави у САД-у, њихови ученици не показују натпросечно знање у односу на друге земље обухваћене истраживањем.

Античка Грчка 😉

У Грчкој (то је она земља у којој се синдикати зачас договоре да све стане када треба бранити права радника!) се са годинама стажа проведеним у просвети смањује недељни фонд часова наставника. Тако, на пример, почетник има фонд од 21 сата, након 6 година рада фонд се смањује на 19, након 12 година рада на 18 сати, а наставник са 20 година стажа (па до пензије, претпостављам) има недељни фонд од 16 сати.

Ови подаци нам показују где се ми налазимо.
А могу и да послуже у расправама са вечитим критизерима просветних радника 😉
Значи, одштампајте и носите са собом кад код кренете у већу групу људи 😉

Извор: Клотфркет

Categories: Други писали | Ознаке: , , , , , , , | 1 коментар

Дванаест ствари које никад, али никад не смете рећи наставнику

Био-блог

Колегиница Гордана Поповић пронашла је заиста занимљив линк ка тексту са насловом „Дванаест ствари које никад, али никад не смете рећи наставнику“ и ми смо се одлучили да га преведемо за вас. Аутор текста је сваку тврдњу илустровао гифом, а ми ћемо занимљивим линком. Па да почнемо…

tumblr_inline_mzx3wwwpj21ri33kd

1. Сви смо завршили основну школу, па зар нисмо и ми експерти за њу?

Аутор текста каже: „Никако. Па сви смо ми некад били болесни, али то нас не чини лекарима.“ 🙂 Можда неки родитељ баш користи и овакве речи, али најчешће нису баш тако директни. Уколико овако размишљају, родитељи обично наставнике „подучавају“ како треба да раде свој посао. Ми нећемо ни да помињемо колико се јежимо од тога, већ ћемо да предложимо да погледате видео чији су протагонисти прави експерти (дакле наставници) дају савете како руководити одељењем:

Edutopia: Tricks of the Trade: Classroom Management Tips for Teachers (Video Playlist) (19.11.2008)

View original post 1.038 more words

Categories: Некатегоризовано | Оставите коментар

Блог на WordPress.com.

%d bloggers like this: